VAKCINACIJA PASA

Vakcinacija pasa je danas jedan od najbitnijih segmenata za normalan I zdrav život naših pasa. Da nemamo vakcine protiv svih aktuelnih zaraznih bolesti pasa, ne bi smo mogli zamisliti normalan I zdrav život kućnih ljubimaca. Danas se psi vakcinišu vakcinama koje sadrže sojeve virusa I nekih bakterija, koje izazivaju bolesti samo u populaciji pasa. Ove vakcine nisu zakonski obavezne, već su samo na teret odgovornog vlasništva. Postoji i vakcina koja je zakonski obavezna, to je vakcina koja sadrzi virus besnila. Besnilo je opasna bolest, zoonoza ( prenosi se sa životinja na ljude), ali o to me ćemo pisati u drugom blogu.

Koje su to zarazne bolesti koje sprečava vakcinacija pasa?

U narodu najpoznatija bolest je štenećak. Vrlo opasna i najčešće smrtonosna bolest. Ako pas preživi najčešće ostaju posledice čitavog života psa po preležanoj bolesti.

Parvoviroza ili u narodu mačija kuga. Ova bolest nema veze sa mačkama, mačke ne oboljevaju od nje, mačke su tu kao raznosioci virusa. Parvoviroza je veoma opasna i najčešće smrtonosna bolest.

Zarazno zapaljenje jetre (infektivni hepatitis), u narodu zarazna žutica, takodje opasna i smrtonosna bolest.

Parainfluenca pasa, virusna opasna bolest koja napada pluća, ako se ne spreči razvoj sekundarne bakterijske infekcije može doći do opake bronhopneumonije sa fatalnim ishodom.

Leptospiroza pasa, ovo je bolest koju ne izaziva virus već bakterije iz roda Leptospira. Leptospiroza je veoma opasna bolest i kod pasa visoko smrtonosna. Od leptospiroze mogu oboleti i ljudi. Glavni rezervoari infekcije su glodari (miševi i pacovi), koji svojim ekskretima urinom i izmetom zagađuju okolinu, vodu i hranu. Važno je napomenuti da je leptospiroza zoonoza- prenosi se sa životinje na čoveka, tako da je potreban oprez pri pristupu.

Koja vakcina je potrebna kada je u pitanju vakcinacija pasa?

Danas na tržištu imamo više vakcina kada je u pitanju vakcinacija pasa. Najčešće su to jednovalentne, dvovalentne, petovalentne i sedmovalentne vakcine. Valenca označava koliko uzročnika različitih bolesti vakcina sadrži. Ono što je bitno da znamo da se psi uvek vakcinišu kod veterinara u ambulantnim uslovima, ako ipak mora kod kuće vlasnika, vakcine uvek moraju da se nose na hladnom.

Kada se prvi put vakciniše štene?

Postoje razni protokoli vakcinacije. Koji će se protokol primeniti sve zavisi od vrste vakcine, od stepena rizika okruženja u kome se nalazi štene. Najbolji imunitet se stvara kada se štene prvi put vakciniše, petovalentnom vakcinom sa puna dva meseca života, a booster doza ( revakcina ) sa puna tri meseca života. Ako je štene bilo vakcinisano sa manje od 2 meseca života, onda je potrebno izvršiti revakcinu posle 4 nedelje i još jednu dozu 4 nedelje nakon date booster doze ( revakcine ). Znači ukupno tri vakcine. Da rezimiramo ukupno 2 vakcine su sasvim dovoljne kada se vakciniše sa puna 2 meseca života, revakcina sa puna 3 meseca života. Tri vakcine štene treba da primi ako se vakciniše prvi put ispod 2 meseca starosti.

Zablude o vakcinaciji.

Najveća zabluda je da psi oboljevaju od ovih opakih bolesti samo kad su u štenećem dobu. Dokazano je naučno I nažalost, bezbroj puta u praksi da psi mogu čitavog života oboleti od štenećaka I parvoviroze, da ne pričamo o drugim bolestima koje su spomenute.

Rezime – psi se moraju vakcinisati svake godine sa ovim vakcinama do kraja života, vakcinacija pasa u štenećem dobu nije dovoljna da ih zašiti do kraja života.

Zaključak

Potrebno je vakcinisati pse svake godine do kraja njihovog života.

Pre svake vakcinacije obavezno uraditi pravilno I u propisanoj dozi dehilmentizaciju ( očistiti psa od unutrašnjih parazita), par dana pre vakcine.

Vakcinišu se samo potpuno zdravi I veseli psi. Psi se vakcinišu samo sa proverenim I regularnim vakcinama, koje su pravilno transportovane I skladištene ( na hladnom), kod izabranog veterinara.

Štenad koja nisu prošla protokol vakcinacije se isključivo drže u “karantisnkim” uslovima, bez ikakvog kontakta sa drugim psima, šetnji po ulici ili parkovima.

Svako odstupanje od napisanog može dovesti do oboljenja, nekim od uzročnika koja vakcina sadrži I nažalost može se lako završiti pogubno po štene.

Bonus znanje za radoznale

Kuja preko prvog mleka (kolostruma), pa posle preko mleka prenosi antitela štencima. Zaštitni efekat maternalnih antitela je do 35-og dana života štenadi. Posle toga naglo opada.

Zato je bitno redovno vakcinisati kuje, koje se koriste u priplodu, kako bi održale visok titar antitela. Potrebno ih je vakcinisati zato što se leptospiroza može preneti kopulacijom ( parenjem ), ove bakterije se dugi period mogu izlučivati iz organizma spermom, urinom, vaginalni iscetkom.